Ksenonska svetla su deo standardne opreme mnogih automobila – starijih, mlađih, luksuznih i popularnih. Koncept ksenonske lampe, iako se često koristi, nije ujednačen. Ispod njega se nalaze različita tehnička rešenja i vrste emisije svetlosti, kao i različiti načini konstrukcije reflektora.
Šta je tehnički ksenonska lampa? Pre svega, suprotno uvriježenom mišljenju, to nije sijalica. To je sijalica sa elementom koji emituje svetlost – cev luka za pražnjenje. Spolja podseća na sijalicu, ali dizajn joj je sasvim drugačiji. Unutar sijalice nalazi se plemeniti gas – ksenon – i u njegovoj atmosferi, pod uticajem visokog napona koji se stvara između elektroda električnog luka, proizvodi se vrlo jaka svetlost. Da bi se to postiglo potreban je napon od 25.000 volti.
D1S, D2S ili možda D2R?
Da biste izabrali pravu ksenonsku lučnu cev za automobil, potrebno vam je neko znanje o dostupnim tipovima. Svaka od njih ima svoju oznaku, razlikuje se od ostalih u pogledu strukture i namene. Slovo „D“ na oznaci označava da imamo posla sa ksenonskom lampom. Drugi simbol – broj – označava da li je paljenje odgovorno za stvaranje visokog napona integrisano u lampu. Neparni brojevi odnose se na lampe opremljene paljenjem (to mogu biti simboli D1, D3, D5), parni brojevi ukazuju na to da sijalica nema takav upaljač (to su npr. D2, D4 – bez takozvane noge u metalu stanovanje). Konačno, poslednji simbol označava vrstu reflektora. Slovo „S“ odnosi se na reflektore sočiva, takođe poznate kao projekcija, dok se „R“ odnosi na reflektori, inače parabolični ili reflektori slobodnog polja – najčešće tipa FF.
Lentikularni ili reflektor?
Tehnika izrade ksenonskih farova uključuje jedno od dva rešenja: reflektor sočiva (projekcija) ili reflektor (parabolični) reflektor slobodnog polja. Stoga je sijalica sa gore pomenutim simbolom D2R namenjena reflektoru. Takva fara mogu biti opremljena fiksnim difuzorom. Zahvaljujući njemu, izbegavamo fenomen odsjaja, poznat pod nazivom „zaslepljujuće“ vožnje iz suprotnog smera, ali i prekomerno osvetljenje, tj. Izlazak izvan kolovozne trake. Oblik reflektora je računarski dizajniran sa velikom tačnošću kako bi se na najbolji mogući način definisala granica svetla i senke zbog jakog svetla ksenonske lampe, dok se simboli D1S ili D2S koriste za farove sa strukturom sočiva . Ova vrsta reflektora omogućava još preciznije određivanje granice svetlosti i senke. U ovom slučaju, reflektor je već unutar projektora. Svetlost koja se reflektuje od reflektora fokusira sočivo i pogađa određenu tačku, osvetljavajući prostor ispred automobila. Propisi kažu da takva fara moraju imati sistem samoniveliranja, pa prema tome projektor sočiva ima i motore koji su, iako pravilno pomeraju farove, odgovorni za održavanje nivoa. Informacije o trenutnom odstupanju od nivoa, na primer automobila natovarenog prtljagom, šalju se sa senzora postavljenih npr. Na amortizere Vredi napomenuti da se u poslednje vreme u nekim modelima automobila umesto sijalica postavljaju sijalice za pražnjenje od 25 V standardne sijalice od 35 V (npr. D5S i D8S) sa nižim nivoom svetlosnog fluksa. Sijaju nešto jače od halogenih sijalica, pa propisi ne zahtevaju da budu opremljeni sistemima za čišćenje i nivelisanje.
Ksenonski ili bi-ksenonski farovi? Kako su oni različiti?
Vreme postizanja pune osvetljenosti ksenonske lampe je obično nekoliko sekundi, a pored toga, ove lampe su izuzetno osetljive na njihovo često uključivanje i isključivanje. Stoga se mogu koristiti samo za projektovanje kratkih svetala. Duga svetla, kako u lećastim, tako i u reflektor ksenonskim farovima, ostvarena su pomoću dodatne halogene sijalice. Da bi rešili ovaj problem, proizvođači su razvili bi-ksenonske farove, lučna svetlost za pražnjenje dugih svetla neprestano gori, ali je svetlosni snop blokiran. Sijalice ovih farova takođe su konstruisane drugačije od onih namenjenih za standardne ksenonske lampe. Sastoje se od dva mehurića, od kojih je jedan pokriven direktno u lučnoj cevi ili, u slučaju drugačije strukture, zatvaračem u projektoru sočiva. Roletne se pokreću mehanički ili elektromagnetno. Kada vozač dodirne prekidač za svetlo na automobilu, zatvarač se podigne kako bi u potpunosti osvetlio put. Bez obzira na to koja vrsta ksenona se koristi u automobilu, ima dva pravila koja treba da zapamtite. Pre svega, ksenonske lampe uvek treba zameniti u parovima – kako bi se održali optimalni parametri osvetljenja puta ispred automobila. Drugo, vredi koristiti samo originalne proizvode. Falsifikovane sijalice ili lampe nepoznatog porekla mogu ne samo da oštete električni sistem automobila, već je i najvažnije da je njihov vek trajanja nešto duži od konvencionalnih halogenih sijalica, što njihovu kupovinu čini dugoročno neisplativom.
