Tehnika ksenonskog osvetljenja, donedavno rezervisana samo za luksuzne automobile, takođe se sve više koristi u popularnim modelima.
Ksenonski farovi znače bolju vidljivost na putu, značajno smanjenje potrošnje energije u automobilu i – što je za mnoge korisnike izuzetno važno – jedinstven stil i izgled.
Tehnika ksenonskog osvetljenja počela je da se koristi u automobilima početkom 1990 -ih. U početku su se ksenoni pojavljivali u modelima više klase, a prvi koji je opremljen ovom vrstom osvetljenja bio je BMV serije 7 iz 1991. godine. Koncept korišćenja farova sa jakim, homogenim snopom svetlosti za bolje osvetljavanje puta ispred vozila došao je u svet automobila direktno iz … bioskopa. Ranije su se ksenonske lampe koristile u kino projektorima.
Ksenonska lampa nije tipična sijalica jer nema volframovu nit. Zbog toga se često naziva i lampa za pražnjenje. Svetlost se ovde stvara kao rezultat pražnjenja u električnom luku. Luk nastaje između elektroda, okružen plemenitim gasom – ksenonom, po kome lampa dobija ime.
Automobilska halogena sijalica snage 55 V proizvodi više od upola manje svetlosti od ksenonske sijalice od 35 V. Osim toga, temperatura boje ksenona – standardnih 4.200 Kelvina – veoma je blizu temperature prirodne sunčeve svetlosti za ljude. U kombinaciji sa boljim kontrastom boja i jasnim isecanjem svetlosnog snopa, u svetlu ksenona možemo bolje i brže prepoznati, na primer, pešaka na putu, znakove na putu ili bicikliste.
Još jedna prednost ksenonskih sijalica je njihov duži vek trajanja (u poređenju sa halogenim sijalicama). Vreme rada tradicionalne halogene sijalice, npr. Philips Ks-tremeVision se procenjuje na 450 sati, a Philips LongLife EcoVision na preko 1000 sati, dok ksenonske lampe mogu trajati do 3000 sati.
Sijalice sa pražnjenjem funkcionišu potpuno drugačije od sijalica sa žarnom niti. Generator struje – starter odgovoran je za paljenje električnog luka i dalju stabilizaciju napona u lampi. Treba naglasiti da dok napon od pribl. 25.000 V (pokretač obezbeđuje ovaj napon), onda je u kasnijoj fazi rada lampe 85 V dovoljno za održavanje luka.
U prvim godinama ove tehnike, ksenonske lampe su se koristile samo kao kratka svetla, a dodatna halogena sijalica je ugrađena u prednje svetlo za formiranje dugog svetla. Z czasem system taki zastąpiono przez lampy biksenonowe, które dzięki ruchomym przesłonom mogą być stosowane zarówno jako światła mijania, jak i drogowe.
Poljski i evropski propisi o putevima sadrže prilično restriktivne standarde za ugradnju i upotrebu ksenonskih sijalica. Najvažniji od njih kažu da farovi moraju biti opremljeni sistemom za samoniveliranje i sistemom za čišćenje visokog pritiska za sočiva farova. Poenta je u tome da se spreči rasipanje preciznog snopa ksenonske svetlosti po prljavoj zavesi farova. O ovome je vredno zapamtiti prilikom uvoza automobila iz, na primer, SAD, gde se takvi propisi ne primenjuju. S druge strane, na tržištu su se pojavile ksenonske lampe koje emituju slabiji snop svetlosti, do 2000 lumena (npr. Philips D5S), za koje nije potrebno izravnavanje ili čišćenje. Ovo je jedan od razloga zašto je ovo rešenje postalo popularno
takođe u jeftinijim modelima automobila.
